Формат појмовника — диверглос ИксМЛ

[Часлав Илић]

(Послато на адресе Нашег писма, превода Федоре и Опенофиса, као минимални
скуп који ће пратити већина активно укључених у тренутна дешавања на домаћој
сцени превођења слободног софтвера, и у овом тренутку посебно
заинтересованих за усаглашавање терминологије.)

По систему „објави ил' нестани“, пошто сам бар на два места приметио намере
да се пређе на „други ступањ“ састављања и усаглашавања превода које
користимо по разним окружењима, пожурих ових дана да довршим свој предлог за
складишну подлошку таквом подухвату — формат појмовника.

У питању је ИксМЛ формат, посебно скројен за наше потребе на основу мог
досадашњег искуства и постојећих формата и извора. Нпр. посебно сам обратио
пажњу да подржим све могућности са recnik.prevod.org (које су у функцији
појмовника, не рачунајући гласање). Кратак (кх, кх) текст о формату налази
се овде:

http://caslav.gmxhome.de/writings/divergloss.html

али је можда боље да претходно прођемо кроз један пример тачно прилагођен
нашем миљеу :) Ево таквог појмовника, подељеног у две датотеке (прави би био
исецкан ко̑ помфри, наравно):

http://caslav.gmxhome.de/writings/dgex01.xml

http://caslav.gmxhome.de/writings/dgex01-keydefs.xml

Прво отворити dgex01.xml; то је највиши документ, који укључује све
поддокументе (овде само овај други). Матаподаци, наслов појмовника и слично,
то је јасно. Прескачемо укључивање &keydefs;, прелазимо на концепте. Прво и
главно је да појмовник није уређен као „енглеска реч, српски превод“, већ на
нивоу појмова, сваки са јединственим кључем. Појам садржи кратак опис, за
којим следе изрази који га именују, енглески и српски. Поред језика,
посебно, изрази се могу разликовати по *окружењу* где је неопходно.

Први концепт, id="cut", садржи атрибут related, којим се указује на кључеве
повезаних појмова („види и...“); слично, у његовом се опису помиње појам /
clipboard/, на који се шаље ознаком <ref>. Текст који <ref> омотава мало је
чудан: угњеждени бирач, који узима део текста према окружењу у којем се
појмовник представља (нпр. да л' на сајту Мозиле, или где већ). У њему,
ниске fed, moz, ooo, кључеви су окружења. Потом следе енглески и српски
израз, и то је крај концепта.

Наредни концепт, id="copy", приказује један нови моменат у односу на
претходни: када се израз разликује од окружења до окружења. Тако су дата два
израза, ‘копирати’ и ‘умножити’, специјализована по окружењу један са
атрибутом env="fed", а други са env="ooo moz". Тако се опет при
градњи
појмовника за одређено окружење може испоставити прави израз за дати појам.

Концепт id="copyfs" је ту да илуструје непходност поделе на појмове: иста
енглеска реч, у овом случају /copy/, користи се за два различита појма. У
српском може бити и другачије; нпр. овде сам (чисто примера ради) ставио да
сва окружења користе ‘копирати’ (просто тиме што нема специјализације).
Даље, ту је и пример како израз који именује појам може бити „проширен“
(ознака <eterm>) са више детаља о том изразу; овде је само прокоментарисано
(ознака <comment>) да извесни уредник није сигуран у вези са
специјализацијом израза. Као и кључеви окружења, уредник је дат кључем у
атрибуту by="ci".

Потом долази концепт id="paste", који је дат само као пример појма за који
имамо какофонију израза (оно што је за све нормалне људе, је ли,
„пејстовати“). Неки су по окружењу као и раније, неки су из других
терминолошких извора (атрибут src="rmk"), итд.

Концепт id="clipboard" уводи још два елемента. Први је деклинација као
проширени податак израза (ознака <decl>), овде у српском традиционално
незгодни генитив множине (атрибут gr="genmn", који опет даје кључ облика).
Други је више детаља о појму (ознака <details>) из спољашњег извора, на који
указује атрибут root="rwpen", кључ енглеске Википедије.

Е сад, шта са свим тим кључевима по атрибутима? Прво, *сваки* атрибут у
диверглос појмовнику садржи кључ нечега, никад текст који би се кориснику
директно приказао. Друго, сви кључеви који нису сами концепти, односно оно
што стоји иза њих, дефинисани су оним укључењем које смо прескочили на
почетку: сад отворити датотеку dgex01-keydefs.xml. После водичке туре кроз
концепте, њен садржај је сад вероватно интуитивно јасан (кључеви који се
користе у појмовима дефинисани су свуда атрибутом id="...").

Толико што се тиче формата. Предлози су наравно добродошли, само имајте на
уму да сам гомилу ствари већ са̑м одбацио ради једноставности :)

Од алата за обраду диверглоса, до сада сам написао само ДТД:

http://caslav.gmxhome.de/writings/divergloss.dtd

(ако се смести у исти директоријум са датим датотекама појмовника, овај се
може оверити рецимо помоћу xmllint --valid dgex01.xml >/dev/null). На
жалост, ДТД-ом не могу да се улове све могуће семантичке погрешке, нпр.
давање кључа уредника у деклинацији и томе слично. Иначе планирам питонску
скриптицу која би, поред овере свих елемената изнад ДТД-а, извозила
појмовник у разне формате, с различитим нивоима детаљности и могућношћу
специјализације за одређено окружење. ХТМЛ за почетак.

Као што рекох на почетку, предложени формат је само складишни елемент
„Појмовника радне површи“. Ако бисмо се и прихватили диверглоса, треба
разрешити још свакаква организационо-представна питања за заједнички рад на
појмовнику.

[Goran Rakic]

У суб, 12. 04 2008. у 14:48 +0200, Часлав Илић пише:
>  Текст који <ref> омотава мало је чудан: угњеждени бирач, који
> узима део
>  текста према окружењу у којем се појмовник представља (нпр. да л' на
>  сајту Мозиле, или где већ). У њему, ниске fed, moz, ooo, кључеви су
>  окружења. 
Ово је проблематично и за унос и за обраду, а и питање је шта се дешава
када се унесе ново окружење. Као и ти, немам боље решење.

Да ли си размишљао о некој WordNet-оликој структури међу концептима? Да
ли би то имало употребну вредност при формирању појмовника?

Мени се предлог свиђа, не пада ми на памет шта би се могло замерити.

пп,
Горан

[Часлав Илић]

> > [: Часлав Илић :]
> > [...] угњеждени бирач, који узима део текста према окружењу у којем се
> > појмовник представља (нпр. да л' на сајту Мозиле, или где већ). У њему,
> > ниске fed, moz, ooo, кључеви су окружења.
>
>  [: Goran Rakic :]
>  Ово је проблематично и за унос и за обраду, [...] 
Друга могућност је била да оставим нормалан ИксМЛ, нпр. уместо:

  ~ooo:остави|fed moz:клипборду~

нешто као:

  <sel><v env="ooo">остави</v><v env="fed
moz">клипборду</v></sel>

али то више ни на шта не личи за ручно уређивање.

Руку на срце, ИксМЛ-ом баш и нисам одушевљен као форматом за ручни унос, али
је велика и лако доступна подршка разних алатки (па и за унос ваљда), и
доста људи зна о чему се ради. Тако да нисам хтео да кренем у страну нечег
потпуно специјалног, али за ово угњеждено бирање нисам могао да се
суздржим :)

>  [...] питање је шта се дешава када се унесе ново окружење. Као и ти,
> немам
>  боље решење. 
Кад се унесе ново окружење, онда би тај који га уноси требало да прође кроз
све појмове (или потражи све из сопственог речника) и додели кључеве
окружења тамо где су применљиви. Па тако, да потражи и све упућиваче на
сваки концепт који обради (што је просто, по јединственом идентификатору).

Даље, сад ми паде на памет, могло би да се успостави и спадање окружења.
Нпр. за Опенофис каже, ако нема изричито додељен израз, узми онај из Гнома
(а за Гном рецимо обрнуто). Што се формата тиче, ово би био само још један
атрибут тамо у дефиницији окружења.

За оно што пропадне кроз оба ова без разрешења (на излазу за одређено
окружење), клијент нека бира како хоће: основни подтекст угњежденог бирача,
тј. онај којем окружење није наведено као најчешћем (нпр.
~датотека|kde:фајл~, гунђ, ако остане), па онда онај са највише окружења, па
онај чије окружење има највише означених израза у појмовнику... Наравно, она
скрипта што је планирам може и да упозори на угњеждене бираче који нити
имају основни подтекст, нити наводе окружење за које се гради излаз.

>  Да ли си размишљао о некој WordNet-оликој структури међу концептима?
> Да ли
>  би то имало употребну вредност при формирању појмовника? 
Ворднет ми мутно стоји на памети као нека лингвистичка база, и сад пошто сам
мало гуглао, не могу да се изборим са шумом материјала :) Може ли упут на
нешто конкретно? Такође не знам колико си свеобухвано мислио — додатне
ознаке да подрже такво структурирање, угњеждени делови Ворднетовог формата,
или како већ — па мали примерчић не би био лош.

[Igor Miletic]

Шта мислите да уместо прављења новог формата користимо базу података за овај
појмовник?

MySQL већ подржава све функције које нам требају, а такође постоји и веб
сучеље које се може искоритити за почетак phpMyAdmin. Пошто је у питању база
података лако се може проширити за сваке потребе. Свака колона би
представљала једну особину, атрибут, превод, опис, ИБ итд. Такође, релације
између уноса се могу решити са „many-to-many" мапирањем или „one-to-many"
ако нам не треба ништа компликовано.

Овако нешто би нам дозволило да се овај појмовник прошири на речник ако
икада буде жеље за то.

Што се тиче потребног знања за коришћење phpMyAdmin сучеља, прилично је
интуитивно. Можете погледати демо на www.*phpmyadmin*.net/ . Такође постоје
клијенти који се директно могу прикључити на базу података за оне који би
радије радили на локалној машини.

Поздрав,
Игор

2008/4/12 Часлав Илић <caslav.ilic(a)gmx.net&gt;:

>  (Послато на адресе Нашег писма, превода Федоре и Опенофиса, као
> минимални
>  скуп који ће пратити већина активно укључених у тренутна дешавања на
>  домаћој
>  сцени превођења слободног софтвера, и у овом тренутку посебно
>  заинтересованих за усаглашавање терминологије.)
>
>  По систему „објави ил' нестани", пошто сам бар на два места приметио
>  намере
>  да се пређе на „други ступањ" састављања и усаглашавања превода које
>  користимо по разним окружењима, пожурих ових дана да довршим свој предлог
>  за
>  складишну подлошку таквом подухвату — формат појмовника.
>
>  У питању је ИксМЛ формат, посебно скројен за наше потребе на основу мог
>  досадашњег искуства и постојећих формата и извора. Нпр. посебно сам
>  обратио
>  пажњу да подржим све могућности са recnik.prevod.org (које су у функцији
>  појмовника, не рачунајући гласање). Кратак (кх, кх) текст о формату налази
>  се овде:
>
>  http://caslav.gmxhome.de/writings/divergloss.html
>
>  али је можда боље да претходно прођемо кроз један пример тачно прилагођен
>  нашем миљеу :) Ево таквог појмовника, подељеног у две датотеке (прави би
>  био
>  исецкан ко̑ помфри, наравно):
>
>  http://caslav.gmxhome.de/writings/dgex01.xml
>
>  http://caslav.gmxhome.de/writings/dgex01-keydefs.xml
>
>  Прво отворити dgex01.xml; то је највиши документ, који укључује све
>  поддокументе (овде само овај други). Матаподаци, наслов појмовника и
>  слично,
>  то је јасно. Прескачемо укључивање &keydefs;, прелазимо на концепте. Прво
>  и
>  главно је да појмовник није уређен као „енглеска реч, српски превод", већ
>  на
>  нивоу појмова, сваки са јединственим кључем. Појам садржи кратак опис, за
>  којим следе изрази који га именују, енглески и српски. Поред језика,
>  посебно, изрази се могу разликовати по *окружењу* где је неопходно.
>
>  Први концепт, id="cut", садржи атрибут related, којим се указује на
>  кључеве
>  повезаних појмова („види и..."); слично, у његовом се опису помиње појам /
>  clipboard/, на који се шаље ознаком <ref>. Текст који <ref> омотава мало
>  је
>  чудан: угњеждени бирач, који узима део текста према окружењу у којем се
>  појмовник представља (нпр. да л' на сајту Мозиле, или где већ). У њему,
>  ниске fed, moz, ooo, кључеви су окружења. Потом следе енглески и српски
>  израз, и то је крај концепта.
>
>  Наредни концепт, id="copy", приказује један нови моменат у односу на
>  претходни: када се израз разликује од окружења до окружења. Тако су дата
>  два
>  израза, 'копирати' и 'умножити', специјализована по окружењу један са
>  атрибутом env="fed", а други са env="ooo moz". Тако се опет при
> градњи
>  појмовника за одређено окружење може испоставити прави израз за дати
>  појам.
>
>  Концепт id="copyfs" је ту да илуструје непходност поделе на појмове: иста
>  енглеска реч, у овом случају /copy/, користи се за два различита појма. У
>  српском може бити и другачије; нпр. овде сам (чисто примера ради) ставио
>  да
>  сва окружења користе 'копирати' (просто тиме што нема специјализације).
>  Даље, ту је и пример како израз који именује појам може бити „проширен"
>  (ознака <eterm>) са више детаља о том изразу; овде је само
>  прокоментарисано
>  (ознака <comment>) да извесни уредник није сигуран у вези са
>  специјализацијом израза. Као и кључеви окружења, уредник је дат кључем у
>  атрибуту by="ci".
>
>  Потом долази концепт id="paste", који је дат само као пример појма за који
>  имамо какофонију израза (оно што је за све нормалне људе, је ли,
>  „пејстовати"). Неки су по окружењу као и раније, неки су из других
>  терминолошких извора (атрибут src="rmk"), итд.
>
>  Концепт id="clipboard" уводи још два елемента. Први је деклинација као
>  проширени податак израза (ознака <decl>), овде у српском традиционално
>  незгодни генитив множине (атрибут gr="genmn", који опет даје кључ облика).
>  Други је више детаља о појму (ознака <details>) из спољашњег извора, на
>  који
>  указује атрибут root="rwpen", кључ енглеске Википедије.
>
>  Е сад, шта са свим тим кључевима по атрибутима? Прво, *сваки* атрибут у
>  диверглос појмовнику садржи кључ нечега, никад текст који би се кориснику
>  директно приказао. Друго, сви кључеви који нису сами концепти, односно оно
>  што стоји иза њих, дефинисани су оним укључењем које смо прескочили на
>  почетку: сад отворити датотеку dgex01-keydefs.xml. После водичке туре кроз
>  концепте, њен садржај је сад вероватно интуитивно јасан (кључеви који се
>  користе у појмовима дефинисани су свуда атрибутом id="...").
>
>  Толико што се тиче формата. Предлози су наравно добродошли, само имајте на
>  уму да сам гомилу ствари већ са̑м одбацио ради једноставности :)
>
>  Од алата за обраду диверглоса, до сада сам написао само ДТД:
>
>  http://caslav.gmxhome.de/writings/divergloss.dtd
>
>  (ако се смести у исти директоријум са датим датотекама појмовника, овај се
>  може оверити рецимо помоћу xmllint --valid dgex01.xml >/dev/null). На
>  жалост, ДТД-ом не могу да се улове све могуће семантичке погрешке, нпр.
>  давање кључа уредника у деклинацији и томе слично. Иначе планирам питонску
>  скриптицу која би, поред овере свих елемената изнад ДТД-а, извозила
>  појмовник у разне формате, с различитим нивоима детаљности и могућношћу
>  специјализације за одређено окружење. ХТМЛ за почетак.
>
>  Као што рекох на почетку, предложени формат је само складишни елемент
>  „Појмовника радне површи". Ако бисмо се и прихватили диверглоса, треба
>  разрешити још свакаква организационо-представна питања за заједнички рад
>  на
>  појмовнику.
>
>  _______________________________________________
>  Fedora-trans-sr mailing list
>  Fedora-trans-sr(a)redhat.com
>  https://www.redhat.com/mailman/listinfo/fedora-trans-sr
>
>

[Часлав Илић]

Мало сам иначе накриво насађен према базама, али може бити из чистог
незнања, тако да не замери наредна питања и примедбе :)

>  [: Igor Miletic :]
>  Шта мислите да уместо прављења новог формата користимо базу података за
>  овај појмовник? 
Није ми баш најјасније каква је разлика. И за базу је потребно дефинисати
поља и односе међу њима, што је једино што неки одређени ИксМЛ формат и
чини. Односно, и једно и друго су свеобухватни формати за чување података,
над којима треба дефинисати специјализацију за одређену намену.

>  MySQL већ подржава све функције које нам требају, а такође постоји и
> веб
>  сучеље које се може искоритити за почетак phpMyAdmin. [...] Свака колона
>  би представљала једну особину, атрибут, [...] 
Није ми најјасније како би ишао унос — није ваљда табеларно? Хоћу да одлепим
и пред формуларом у којем су истакнута сва поља, са све онима која се ретко
до скоро никад не употребљавају, а камоли пред табелом.

Такође не знам како би се унутар описа̑ упућивало на друге појмове (оно
„...бла бла <ref c="foo">бла</ref> бла...“).

>  Овако нешто би нам дозволило да се овај појмовник прошири на речник
> ако
>  икада буде жеље за то. 
Како сам га замислио, појмовник би једнако служио као речник, јер бисмо увек
додавали и енглески као један од израза. Остало је само ствар форматирања за
излаз: без енглеског израза и са описом -> чист појмовник, без описа и са
енглеским изразом -> чист речник.

>  Што се тиче потребног знања за коришћење phpMyAdmin сучеља, прилично
> је
>  интуитивно. Можете погледати демо на www.phpmyadmin.net/ . 
Овај... Можда сам луд, али ми ово дође ноћноморно према ланцу уређивач
текста + ИксМЛ + оверивачка скрипта :)

Треба имати у виду и то да би приступ за писање у овај појмовник имали они
којима поменути ланац и иначе није стран. Мислим, не нешто за произвољне
намернике; за то је рецимо recnik.prevod.org.

>  Такође постоје клијенти који се директно могу прикључити на базу
> података
>  за оне који би радије радили на локалној машини. 
Такође, познају ли базе концепт управљања верзијама?

Ја сам мислио да појмовник, као и скрипта која би га оверавала и градила
излазе, буду доступне кроз СУВ, рецимо Субверзију или Гит (извињење свима
који ова два у сну не би повезали везником ‘или’ :) Тако би сарадња на њему
била изванредно доступна и потпуно праћена, сасвим налик оном како и иначе
петљамо око превођења.

[sr.openoffice.org] Re: Формат појмовника — диверглос ИксМЛ

[Igor Miletic]

2008/4/15 Часлав Илић <caslav.ilic(a)gmx.net&gt;:

>  Мало сам иначе накриво насађен према базама, али може бити из чистог
>  незнања, тако да не замери наредна питања и примедбе :) 
Није проблема. Ни ја нисам стручњак ни за ИксМЛ нити базе података.

>  > [: Igor Miletic :]
>  > Шта мислите да уместо прављења новог формата користимо базу података за
>  > овај појмовник?
>
>  Није ми баш најјасније каква је разлика. И за базу је потребно дефинисати
>  поља и односе међу њима, што је једино што неки одређени ИксМЛ формат и
>  чини. Односно, и једно и друго су свеобухватни формати за чување података,
>  над којима треба дефинисати специјализацију за одређену намену. 

Бар у мојој глави, разлика је да база података већ има разрађене алатке за
нама потребне ствари (напредна претрага и релације), све што требамо је
дефинисати табеле, колоне и релације међу табелама. Нажалост, не знам тачно
шта све постоји за ИксМЛ, тако да мој аргумент може проћи као и први мачићи.


>  > MySQL већ подржава све функције које нам требају, а такође постоји и веб
>  > сучеље које се може искоритити за почетак phpMyAdmin. [...] Свака колона
>  > би представљала једну особину, атрибут, [...]
>
>  Није ми најјасније како би ишао унос — није ваљда табеларно? Хоћу да
>  одлепим
>  и пред формуларом у којем су истакнута сва поља, са све онима која се
>  ретко
>  до скоро никад не употребљавају, а камоли пред табелом. 

Ово се све наравно може направити по жељи, тј. која поља да се покажу, и шта
се где уноси. Али phpMyAdmin подразумевано показује сва поља у табели.


>  Такође не знам како би се унутар описа̑ упућивало на друге појмове (оно
>  „...бла бла <ref c="foo">бла</ref> бла..."). 

То су релације међу табелама. У овом случају то би било релација „један на
више", тј. биле би потребне две табеле, у једној дефиниције у другој
релације. У нашем случају можда ће требати и више табела, у зависности шта
желимо на крају. Подешавање табела би био накомпликованији корак и
дефинитивно тежи него чисти ИксМЛ. Али на дуже стазе може имати предност
организације и проширења.


>  > Овако нешто би нам дозволило да се овај појмовник прошири на речник ако
>  > икада буде жеље за то.
>
>  Како сам га замислио, појмовник би једнако служио као речник, јер бисмо
>  увек
>  додавали и енглески као један од израза. Остало је само ствар форматирања
>  за
>  излаз: без енглеског израза и са описом -> чист појмовник, без описа и са
>  енглеским изразом -> чист речник. 

Рецимо да желимо осим речника да имамо и референцу за корен речи, такође, да
ли је глагол (време, повратни итд.), именица (род, падеж, множина итд.) .
Базе дозвољавају оваква проширења. ИксМЛ такође, али би морали сами
развијати наше скрипте.


>  > Што се тиче потребног знања за коришћење phpMyAdmin сучеља, прилично је
>  > интуитивно. Можете погледати демо на www.phpmyadmin.net/ .
>
>  Овај... Можда сам луд, али ми ово дође ноћноморно према ланцу уређивач
>  текста + ИксМЛ + оверивачка скрипта :) 


>  Треба имати у виду и то да би приступ за писање у овај појмовник имали они
>  којима поменути ланац и иначе није стран. Мислим, не нешто за произвољне
>  намернике; за то је рецимо recnik.prevod.org. 

У праву си ИксМЛ је једноставнији за почетак, и генерално је бољи избор за
усклађивање речника међу пројектима за превођење.
Базе дозвољавају приступ шире масе, јер се сучеље за унос нових података
може направити као неки формулар (на вебу). ИксМЛ може бити одбојан за оне
који се никад нису сусрели са њим раније. Али ако је циљ да само одређена
група ради на томе, онда нема проблема ни са ИксМЛом.


>  > Такође постоје клијенти који се директно могу прикључити на базу
>  података
>  > за оне који би радије радили на локалној машини.
>
>  Такође, познају ли базе концепт управљања верзијама?
>
>
>  
Велико не и веома мало да.
MySQL је бинарна база података, тако да ће и гит и СВН правити копије за
сваки нови унос. Значи ако три-четири човека ради у истом тренутку на табели
и одлуче да је пошаљу на Гит сервер, мораће ручно да додају промене поново.
За ИксМЛ, гит може самостално урадити утапопљивање нових података. Али, у
том случају се не би ни радило на Гит или СВН серверу, већ би се користио
MySQL сервер који је и направљен за ту сврху (много корисника приступа и
мења одређену табелу). Поједине базе имају чак и систем за управљање
верзијама, мислим да Оракл има али не знам за MySQL, то већ прелази моје
знање.

Што се мене тиче можемо кренути са ИксМЛом па ако датотека превазиђе
неколико десетина мегабајтова можемо пребацити све на базу података, због
брзине и организације.

Поздрав,
Игор

[sr.openoffice.org] Формат појмовника — диверглос ИксМЛ

[Часлав Илић]

>  [: Игор Милетић :]
>  Бар у мојој глави, разлика је да база података већ има разрађене алатке за
>  нама потребне ствари (напредна претрага и релације), све што требамо је
>  дефинисати табеле, колоне и релације међу табелама. Нажалост, не знам
>  тачно шта све постоји за ИксМЛ, тако да мој аргумент може проћи као и први
>  мачићи. 
У приниципу, са чистог становишта кодирања и овере података, *делује* ми да
су база и ИксМЛ еквивалентни. Оно што су релације у бази, то су везе међу
ознакама у ИксМЛ-у; и једно и друго имају механизме за аутоматску оверу
(онај ДТД што сам већ написао). Несумњива предност базе је брзина прегледа,
али мислим да нам она није критична (објашњавам доле).

Што се допунских овера тиче, скрипта коју помињем треба да проверава само
неколико врло семантичких ствари, и оних специјалних угњеждених мини-
формата — не верујем да би ту база помогла, опет би се то морало
искриптовати. (Скрипта, наравно, не би читала ИксМЛ на своју руку, већ као и
за базу, користила би подршку неке библиотеке; питон подржава ИксМЛ својом
стандардном библиотеком.)

Даље, примарна намена скрипте је заправо грађење различитих излаза.
Направити ХТМЛ појмовник, ХТМЛ речник, и какве друге погодне излазне облике.
База или ИксМЛ, за ово нема друге до наменски скриптованог решења.

Не верујем ни да би база као база баш сијала с претрагом, чим се одмакнемо
од заиста најосновније напредне (ал' је конструкција :) претраге. Нпр. хоћу
да убацим целу реченицу, и добијем све пронађене терминолошке одреднице у
њој? Тако да би претрага била још једна функција поменуте скрипте (а може
постепено бити спрегнута са граматичким алатом, аутоматско одређивање корена
речи, итд.)

У ствари, за основну брзу претрагу (нпр. пошто рашчлани реченицу како ваља),
скрипта би баш могла као један од излаза да гради и користи базу. Та база
може бити и позадина појмовника на Вебу, који сви могу прегледати.

>  Рецимо да желимо осим речника да имамо и референцу за корен речи,
> такође,
>  да ли је глагол (време, повратни итд.), именица (род, падеж, множина итд.)
>  . Базе дозвољавају оваква проширења. ИксМЛ такође, али би морали сами
>  развијати наше скрипте. 
Хех, ако погледаш онај дужи текст о формату (онај на енглеском), видећеш да
сам већ предвидео све ово :)

Али је поента да за ИксМЛ не треба урадити ништа више — нити мање — него за
базу. Нове релације у бази -> нове релације у ДТД-у. А што се градње излаза
тиче, свакако би било неопходно размислити како представити нове елементе у
различитим форматима.

>  Ово се све наравно може направити по жељи, тј. која поља да се
> покажу, и
>  шта се где уноси. Али phpMyAdmin подразумевано показује сва поља у табели.
>  [...] ИксМЛ може бити одбојан за оне који се никад нису сусрели са њим
>  раније. Али ако је циљ да само одређена група ради на томе, онда нема
>  проблема ни са ИксМЛом. 
Баш одређена група, тј. сви који се „функционално“ заинтересују. То значи,
преводилац који је сит више нереда у ономе што му пролази кроз руке, и жели
да има нешто темељито на шта може да упути друге. Они, дакле, које врло
сврби

Па сам тако замислио да за почетак то буде бар по једно-двоје из сваког
већег преводилачког забрана. Прилично сам сигуран да се нико ту неће помести
ИксМЛом, а, мада већ не толико сигуран, да би им решење са базом било само
отежавајуће без неке предности (мени свакако би).

>  MySQL је бинарна база података, тако да ће и гит и СВН правити копије
> за
>  сваки нови унос. [...] Али, у том случају се не би ни радило на Гит или
>  СВН серверу, већ би се користио MySQL сервер који је и направљен за ту
>  сврху (много корисника приступа и мења одређену табелу). [...] 
Па да, и мислио сам на неки систем самосвојан одређеној бази (МајСКуЛ-у),
пошто је иначе непрозирна бинарна датотека, тако да нема смисла
употребљавати СУВ превасходно намењен тексту.

Поред губитка историјата, рад директно са базом на серверу обично је врло
заморан у односу на рад у локалу са обичним текстом (тј. наравно, ко се не
грози обичног текста). Па онда питање доступности сервера, итд.

>  Што се мене тиче можемо кренути са ИксМЛом па ако датотека превазиђе
>  неколико десетина мегабајтова можемо пребацити све на базу података, због
>  брзине и организације. 
То је већ сасвим у реду, да одложимо базу за „кад загусти“ :) Само не
верујем да ће; ако рачунамо просечно 1000 бајтова по уносу, за 1000 уноса —
а то није мало — треба нам само мегабајт. Поред тога, све ће то бити
исецкано у много датотека (рецимо абецедно по кључу концепта, практично
скоро као по енглеском изразу).

[sr.openoffice.org] Формат појмовника — диверглос ИксМЛ

[Filip Miletic]

'0A;02 ;8[ schreef:
>  У приниципу, са чистог становишта кодирања и овере података, *делује*
> ми да
>  су база и ИксМЛ еквивалентни. Оно што су релације у бази, то су везе међу
>  ознакама у ИксМЛ-у; и једно и друго имају механизме за аутоматску оверу
>  (онај ДТД што сам већ написао). Несумњива предност базе је брзина прегледа,
>  али мислим да нам она није критична (објашњавам доле).
>     
Замало су па еквивалентни. ИксМЛ служи да опише било коју дрвенасту 
структуру (за шта је узгред буди речено довољан и с-израз, али људи 
данас воле ИксМЛ па ајд да им удовољимо); с друге стране база података 
има још и захтев да буде нормализована.  Формат базе података мора да 
буде глагољивији како би важила „нормализованост“ релација, па је цела 
ствар компликованија. Последица: оба формата могу да запишу то што 
хоћете, али ће база да буде нечитљивија.

Други проблем је што су базе података нефлексибилне.  Нема никакве шансе 
да одржавамо више издања на разним местима и да она остану 
синхронизована на дуже стазе. Погледајте речник.превод.орг.

Трећи проблем је што не желим да морам да имам МајСКул (MySQL) или нешто 
слично да бих могао да читам шта је тамо написано.  Нема проблема, 
кажете ви, направићемо централно веб сучеље.  На примеру 
речника.превод.орг рекао бих да се лепо види да цела ствар не ради баш 
како треба.  Данило више нема времена / интересовања да одржава речник, 
те се он лагано распада на мрежи а ми остали можемо само да гледамо.

Дакле: доле базе података.  Горе гит.  Нек свако исклонира своје 
складиште плус скриптове за лов по појмовнику, па ћемо да се крпимо и 
синхронизујемо редом.  Коме је стало да му речник буде ажуран, скидаће 
закрпе чешће, коме није, тај ће да чека да неко други одради посао па да 
докрпи од њега.  И тако даље и тако ближе.

>  У ствари, за основну брзу претрагу (нпр. пошто рашчлани реченицу како
> ваља),
>  скрипта би баш могла као један од излаза да гради и користи базу. Та база
>  може бити и позадина појмовника на Вебу, који сви могу прегледати.
>     
Мени би, искрено, довољна била ПО датотека са свим добрим заједничким 
преводима досад направљеним.  Мало је без везе што фале алати за 
претрагу тога.  Али свеједно, алати фале и у случају да се користи база, 
па смо што се тога тиче на истом.
>  Па сам тако замислио да за почетак то буде бар по једно-двоје из
> сваког
>  већег преводилачког забрана. Прилично сам сигуран да се нико ту неће помести
>  ИксМЛом, а, мада већ не толико сигуран, да би им решење са базом било само
>  отежавајуће без неке предности (мени свакако би).
>     
Мој предлог: свака вашка обашка, гит за синхронизацију, и листе за 
договор.  Ко је паметан, препознаће друге паметне идеје и купиће ствари 
од оних који их предлажу.  Решена ствар.
>  Поред губитка историјата, рад директно са базом на серверу обично је
> врло
>  заморан у односу на рад у локалу са обичним текстом (тј. наравно, ко се не
>  грози обичног текста). Па онда питање доступности сервера, итд.
>     
Губитак историјата је најважнији губитак.  За овакве подухвате, све што 
подразумева да се историјат тешко реконструише и користи, не треба 
користити.

Ја толико другови.

ф

[sr.openoffice.org] Формат појмовника — диверглос ИксМЛ

[Часлав Илић]

>  [: Филип Милетић :]
>  [...] гит [...] свако исклонира своје складиште плус скриптове за лов по
>  појмовнику, па ћемо да се крпимо и синхронизујемо редом. Коме је стало да
>  му речник буде ажуран, скидаће закрпе чешће, коме није, тај ће да чека да
>  неко други одради посао па да докрпи од њега. [...] 
Читајући упутство Гита ових дана, и мени се начелно допао овај начисто
децентрализовани систем, али ми малчице технички-концептуално шкрипи. Теби
је вероватно јасније до сада, па да питам:

Технички, свако ко жели да други стапају од њега, мора да постави јавно
доступну ризницу? То значи, или да има приступ јавном домену/серверу, или
бар динамички домен са кућне машине која је углавном у ходу? Мени лично ово
друго одговара, али генерално...

Концептуално, ако свако стапа од сваког, онда упадамо у ону n*(n-1)/2
сложеност комуникације :) Нешто сам побркао, или се ова сложеност може
игнорисати за почетак? (Море, ја се све нешто штимао да се оно твоје машинче
прогласи за тренутну главну ризницу :)

> > [: Часлав Илић :]
> > [...] скрипта би баш могла као један од излаза да гради и [...]
>
>  [: Филип Милетић :]
>  Мени би, искрено, довољна била ПО датотека са свим добрим заједничким
>  преводима досад направљеним. [...] 
Док скрипту иначе довршим, тај ће излаз бити најлакши. А да грунемо опис
појма у msgctxt; или само идентификатор?

>  [...] и листе за договор. Ко је паметан, препознаће друге паметне
> идеје и
>  купиће ствари од оних који их предлажу. 
Е то, да се испуни мој, ево, већ петогодишњи санак: једна централна листа за
разглабање како о техничким стварима око појмовника, тако и о преводима
уопште. Док би се на постојећим листама, специјализованим по окружењу, као и
до сада расправљало о конкретним техничким елементима и шта усвојити за то
окружење.

Ако још неко мисли да је оваква листа добра идеја, чисто да зна да лично
технички појма немам око поштанских листа, па ако уме, осевапио би се да
отвори једну на неком поузданом месту :) А потом да „свако своје“ упути да
се обавезно региструју на њу.

[sr.openoffice.org] Формат појмовника — диверглос ИксМЛ

[Filip Miletic]

Часлав Илић schreef:
>  децентрализовани систем, али ми малчице технички-концептуално шкрипи.
> Теби
>  је вероватно јасније до сада, па да питам:
>
>  Технички, свако ко жели да други стапају од њега, мора да постави јавно
>  доступну ризницу? То значи, или да има приступ јавном домену/серверу, или
>  бар динамички домен са кућне машине која је углавном у ходу? Мени лично ово
>  друго одговара, али генерално...
>     
Модел комуникације ког користе цвс или субверзија је подскуп модела ког 
користи гит.  Тако да, ако баш хоћемо, можемо да радимо на тај начин: 
једно „главно“ место, ком остали доприносе.

С тим што је и тада гит у предности, јер свако може у локалу да чачка 
штагод хоће (и да то убележи у своју локалну базу са изменама, за 
разлику од цвса и свна који ово потоње не омогућују!), а затим осталима 
објави само оно што сматра да је крајњи резултат. 

Гитов модел према томе може само мање да шкрипи од цвсовог, а мој је 
утисак да шкрипи много мање и услед осталих погодности.

Највећи проблем за субверзију (или цвс, свеједно) је што је направљена 
централизовано.  Тако да, сваку измену, што добру што лошу, виде сви.  
Тако да рецимо, ако нешто случајно погрешно пошаљем Мозили од превода, 
појави се неко и почне да ми затупљује како им свима подмећем клинце у 
точкове. 

Колико синоћ сам *случајно* послао неке додатне преводе које сам радио, 
после објаве да је главно складиште замрзнуто.  Наравно да су сви одмах 
хтели да ме ставе у топ јер сам им свима променио структуру датотека 
које треба да уђу у дистрибуцију.  А зашто сам послао?  Зато што сам 
хтео просто да забележим докле сам стао у превођењу; заборавио сам да у 
цвсу то аутоматски значи измену централног складишта.  Даље, ако хоћу 
рецимо да одем да седим на ливади и нешто преводим, ако користим свн, не 
могу да запамтим међуиздања јер немам контакт са главним сервером.  
Помоћу гита се све ово врло једноставно избегава.

>  Концептуално, ако свако стапа од сваког, онда упадамо у ону
> n*(n-1)/2
>  сложеност комуникације :) Нешто сам побркао, или се ова сложеност може
>  игнорисати за почетак? (Море, ја се све нешто штимао да се оно твоје машинче
>  прогласи за тренутну главну ризницу :)
>     
Штос је што обично не морају сви да скидају од свих.  Ако се 
комуникација добро уреди, број веза може да падне на n-1 (када је 
комуникациона структура дрво), или на нешто слично што има мали број 
грана.  У пракси: свако се синхронизује са 2-3 најближа сарадника. 
Последица је да комуникациона структура има број грана пропорционалан 
броју људи, а не квадрату броја људи како ти претпостављаш и то је ваљда 
боље.  Плус, ако неко од њих отпадне, оде на одмор, одлучи да се бави 
узгојем ћурки, комуникација са осталима се не прекида.

Довољно је да само неки од активних ставе своје ризнице (океј, прихватам 
термин) да буду јавно доступне и — свако може да се укачи на њих, прати 
развој и доприноси.  Ту може неку улогу да преузме Фарма (горепоменуто 
машинче) , али ни у ком случају не мора да буде главна.

Они који немају директан приступ и даље могу да шаљу закрпе поштом.  У 
случају свна морам да се давим са отварањем налога на рачунару који и 
тако једва подноси терет овог што сам му досад ставио, а ако случајно 
цркне хард диск на том рачунару, оде цела ствар у неповрат (тојест, до 
последњег бекапа).  гитом се опет и то избегава, јер ако нешто цркне, 
велика је вероватноћа да неко негде има умножак тог истог.

Ко скида од кога и шта, то већ гит не уређује, то људи морају да се 
договоре.  Начелно, свако је одговоран за своју ризницу.  Мени је 
конкретно потребно да моја ризница буде квалитетна тако да ћу да се 
потрудим да је одржавам и да добро изаберем од кога ћу шта да укр... 
одн. преузмем.   Постоје и други аранжмани, али о том потом.

Мана целог овог приступа је што ће преводиоци морати да се натерају да 
науче још један алат и методологију рада.  Али корист која се нуди ем 
оправдава труд, ем сам убеђен да сваки занатлија треба да зна алат да би 
могао да ради.  Ко што столар мора да зна како се користи чекић да би 
могао да буде добар столар, тако и преводилац (рачунарских програма) 
мора да користи гит. (убеђен сам да би и обичним преводиоцима контрола 
верзија јако добро дошла, али воле људи ворд и бинарне формате па то ти је.)
>  Док скрипту иначе довршим, тај ће излаз бити најлакши. А да грунемо
> опис
>  појма у msgctxt; или само идентификатор?
>     
Штагод.
>  технички појма немам око поштанских листа, па ако уме, осевапио би се
> да
>  отвори једну на неком поузданом месту :) А потом да „свако своје“ упути да 
Технички
је најлакше да се листа отвори на неком јавном сервису, јер 
тако не морамо да их одржавамо, већ то други раде за нас. Пробао сам 
разне сервисе, и разне могућности (сорсфорџ: архива час ради час не 
ради; на подршку за УТФ8 смо оседели чекајући; наше писмо: све ко 
подмазано, осим кад наиђу шиптарски хакери, провале на налог преко неке 
рупе у једном од понуђених сервиса и све побришу; вокабулар: 
приступачно, али мора да се чека да се учитају гломазне хтмл стране и не 
могу на миру да пишем поруке и чувам их на рачунару; јаху: они кад буду 
подржали УТФ8 селим се на Марс.).

Не волим форуме, али реално на Вокабулару тече квалитетна дискусија на 
језичке теме, па би иако је сучеље инфериорно у односу на листе, могли 
да размотрите да привирите тамо.

ф

[sr.openoffice.org] Формат појмовника — диверглос ИксМЛ

[Часлав Илић]

>  [: Филип Милетић :]
>  Модел комуникације ког користе цвс или субверзија је подскуп модела ког
>  користи гит. Тако да, ако баш хоћемо, можемо да радимо на тај начин [...]
>  Гитов модел према томе може само мање да шкрипи од цвсовог, а мој је
>  утисак да шкрипи много мање и услед осталих погодности. 
На ту страну сам и мислио. Чак и ако би кренули да радимо по субверзијски,
опет имамо разне погодности Гита — од којих је за мене нај-највећа та да је
свачији клон равноправна ризница, с пуним историјатом — али би била штета
кад не бисмо пошли даље од тога. Па зато думам око образаца сарадње...

>  Штос је што обично не морају сви да скидају од свих. Ако се
> комуникација
>  добро уреди, број веза може да падне на n-1 [...] свако се синхронизује са
>  2-3 најближа сарадника. [...] Они који немају директан приступ и даље могу
>  да шаљу закрпе поштом. 
Да, то се слаже са практичном комуникацијом, али си потрефио друго што ме
копка. Ако нико нигде не би гурао (git push), већ сви вукли (git pull), онда
би они који немају јавну ризницу — слали закрпе поштом? *шкрииип*

Јесмо сви ми наши, али бар ја лично осећам добру пречку између аутоматског
поступка и одашиљања е-поруке изричито намењене да је неко прочита („како
си, шта радиш, лепо време данас... ево нових уноса за појмовник“) Гледајући
према преводима до сада, овако нешто посебно убија вољу за ситне поправке.

Мада, што сам буквалиста, може било која јавна ризница (односно њен
домаћин), на своју руку, да договори гурање са извесним подскупом сарадника
(ахем...)?

>  Довољно је да само неки од активних ставе своје ризнице [...] да
> буду
>  јавно доступне [...] и — свако може да се укачи на њих, прати развој и
>  доприноси. Ту може неку улогу да преузме Фарма (горепоменуто машинче), али
>  ни у ком случају не мора да буде главна. 
Требало би да и моја кућна машина буде углавном доступна (ево оставио сам је
да виси укључена и док сам тренутно на „одмору“ у Београду), а вероватно ће
бар још једну неко смувати, тако да смо већ добри :)

Практичан почетак би онда могао бити овакав: напишем ону скрипту до минимума
неопходних могућности, поставим структуру појмовника тако да се може почети
са уносима, поринем своју гитовску ризницу, па јавим да се клонира около.

>  Мана целог овог приступа је што ће преводиоци морати да се натерају
> да
>  науче још један алат и методологију рада. Али корист која се нуди ем
>  оправдава труд, ем сам убеђен да сваки занатлија треба да зна алат да би
>  могао да ради. [...] гит 
Аферим. Па ће онда добро доћи и за свашта изван превођења — као уосталом и
скоро све што чиме се користимо :)

>  [...] (убеђен сам да би и обичним преводиоцима контрола верзија јако
> добро
>  дошла, али воле људи ворд и бинарне формате па то ти је.) 
Чуј обичним, ја бих реко̑ и рачунарским с ону страну плота. А док ти дотле
дођу... спремај гостинску собу тамо на Марсу.

>  [...] ризнице (океј, прихватам термин) [...] 
Секташи, па то ти је, не опра нас ни Дунав ни Сава.

[sr.openoffice.org] Формат појмовника — диверглос ИксМЛ

[Данило Шеган]

Јуче у 22:07, Часлав Илић написа:

> > [: Филип Милетић :]
> > [...] гит [...] свако исклонира своје складиште плус скриптове за лов по
> > појмовнику, па ћемо да се крпимо и синхронизујемо редом. Коме је стало да
> > му речник буде ажуран, скидаће закрпе чешће, коме није, тај ће да чека да
> > неко други одради посао па да докрпи од њега. [...]
>
>  Читајући упутство Гита ових дана, и мени се начелно допао овај начисто
>  децентрализовани систем, али ми малчице технички-концептуално шкрипи. Теби
>  је вероватно јасније до сада, па да питам: 
А ту је и bzr који је једноставнији за употребу од git-а, нешто
спорији, али постоји и јавно складиште за све ваше bzr гране (ако већ
немате где да их турите): launchpad.net.

Уздравље,
Данило

[sr.openoffice.org] Формат појмовника — диверглос ИксМЛ

[Igor Miletic]

2008/4/17 Filip Miletic <filmil(a)gmail.com&gt;:

>  '0A;02  ;8[ schreef:
>
>  > У приниципу, са чистог становишта кодирања и овере података, *делује* ми
>  > да
>  > су база и ИксМЛ еквивалентни. Оно што су релације у бази, то су везе
>  > међу
>  > ознакама у ИксМЛ-у; и једно и друго имају механизме за аутоматску оверу
>  > (онај ДТД што сам већ написао). Несумњива предност базе је брзина
>  > прегледа,
>  > али мислим да нам она није критична (објашњавам доле).
>  >
>  >
>  Замало су па еквивалентни. ИксМЛ служи да опише било коју дрвенасту
>  структуру (за шта је узгред буди речено довољан и с-израз, али људи данас
>  воле ИксМЛ па ајд да им удовољимо); с друге стране база података има још и
>  захтев да буде нормализована.  Формат базе података мора да буде глагољивији
>  како би важила „нормализованост" релација, па је цела ствар компликованија.
>  Последица: оба формата могу да запишу то што хоћете, али ће база да буде
>  нечитљивија.
>
>  Други проблем је што су базе података нефлексибилне.  Нема никакве шансе
>  да одржавамо више издања на разним местима и да она остану синхронизована на
>  дуже стазе. Погледајте речник.превод.орг.
>
>  Трећи проблем је што не желим да морам да имам МајСКул (MySQL) или нешто
>  слично да бих могао да читам шта је тамо написано.  Нема проблема, кажете
>  ви, направићемо централно веб сучеље.  На примеру речника.превод.орг рекао
>  бих да се лепо види да цела ствар не ради баш како треба.  Данило више нема
>  времена / интересовања да одржава речник, те се он лагано распада на мрежи а
>  ми остали можемо само да гледамо.
>
>  Дакле: доле базе података.  Горе гит.  Нек свако исклонира своје складиште
>  плус скриптове за лов по појмовнику, па ћемо да се крпимо и синхронизујемо
>  редом.  Коме је стало да му речник буде ажуран, скидаће закрпе чешће, коме
>  није, тај ће да чека да неко други одради посао па да докрпи од њега.  И
>  тако даље и тако ближе.
>
>   У ствари, за основну брзу претрагу (нпр. пошто рашчлани реченицу како
>  > ваља),
>  > скрипта би баш могла као један од излаза да гради и користи базу. Та
>  > база
>  > може бити и позадина појмовника на Вебу, који сви могу прегледати.
>  >
>  >
>  Мени би, искрено, довољна била ПО датотека са свим добрим заједничким
>  преводима досад направљеним.  Мало је без везе што фале алати за претрагу
>  тога.  Али свеједно, алати фале и у случају да се користи база, па смо што
>  се тога тиче на истом.
>
>  > Па сам тако замислио да за почетак то буде бар по једно-двоје из сваког
>  > већег преводилачког забрана. Прилично сам сигуран да се нико ту неће
>  > помести
>  > ИксМЛом, а, мада већ не толико сигуран, да би им решење са базом било
>  > само
>  > отежавајуће без неке предности (мени свакако би).
>  >
>  >
>  Мој предлог: свака вашка обашка, гит за синхронизацију, и листе за
>  договор.  Ко је паметан, препознаће друге паметне идеје и купиће ствари од
>  оних који их предлажу.  Решена ствар.
>
>  > Поред губитка историјата, рад директно са базом на серверу обично је
>  > врло
>  > заморан у односу на рад у локалу са обичним текстом (тј. наравно, ко се
>  > не
>  > грози обичног текста). Па онда питање доступности сервера, итд.
>  >
>  >
>  Губитак историјата је најважнији губитак.  За овакве подухвате, све што
>  подразумева да се историјат тешко реконструише и користи, не треба
>  користити.
>  
Важи важи, ИксМЛ онда.

Само сам бацио предлог. Не мојте ме тући :)

Поздра,
Игор

[Данило Шеган]

12. априла Часлав Илић написа:

>  (ако се смести у исти директоријум са датим датотекама појмовника,
> овај се
>  може оверити рецимо помоћу xmllint --valid dgex01.xml >/dev/null). На
>  жалост, ДТД-ом не могу да се улове све могуће семантичке погрешке, нпр.
>  давање кључа уредника у деклинацији и томе слично. Иначе планирам питонску
>  скриптицу која би, поред овере свих елемената изнад ДТД-а, извозила
>  појмовник у разне формате, с различитим нивоима детаљности и могућношћу
>  специјализације за одређено окружење. ХТМЛ за почетак. 
Звучи занимљиво, али можда је боље користити XSLT за такве трансформације.

Што се осталог тиче, нисам се удубио у проблематику, али бих врло радо
размислио о проширивању Речника у омогућавања нпр. извоза у твом
облику.

Него, све би било лакше да нисмо улетели у причу са OSNY-ем, а сада
морам да јурим Болета (који је, верујем, у Еунету) не бих ли добио
приступ бази.

Уздравље,
Данило

[sr.openoffice.org] Формат појмовника — диверглос ИксМЛ

[Часлав Илић]

> > [: Часлав Илић :]
> > [...] планирам питонску скриптицу [...] извозила појмовник у разне
> > формате [...] ХТМЛ за почетак.
>
>  [: Данило Шеган :]
>  [...] али можда је боље користити XSLT за такве трансформације. 
Ипак не бих :) Да се не лажемо, најпре зато што лично нисам још радио са
ИксСЛТ-ом, али и оно колико сам летимице прегледао, неубедљиво ми делује за
тренутну намену. Најзапетљанији елементи скрипте неће бити чисто
трансформациони, па не бих да завршим пребирајући како да усконаменским
језиком урадим нешто чему није намењен.

>  Што се осталог тиче, нисам се удубио у проблематику, али бих врло
> радо
>  размислио о проширивању Речника у омогућавања нпр. извоза у твом облику. 
Мислим да нема потребе. Формат и начин употребе какав сам предложио, довољно
је другачији да би ручно опремање аутоматског излаза Речника да му одговора
вероватно одузело једнако или више времена од простог консултовања Речника
при ручном додавању новог појма.

У ствари, Речник сам баш замислио као један од спољашњих извора из којег би
уредници Појмовника црпли материјал за писање појмова, али у саветодавном
смислу.