[sr.openoffice.org] Формат појмовника — диверглос ИксМЛ

[Filip Miletic]

Часлав Илић schreef:
> децентрализовани систем, али ми малчице технички-концептуално шкрипи. Теби
> је вероватно јасније до сада, па да питам:
>
> Технички, свако ко жели да други стапају од њега, мора да постави јавно
> доступну ризницу? То значи, или да има приступ јавном домену/серверу, или
> бар динамички домен са кућне машине која је углавном у ходу? Мени лично ово
> друго одговара, али генерално...
>   
Модел комуникације ког користе цвс или субверзија је подскуп модела ког 
користи гит.  Тако да, ако баш хоћемо, можемо да радимо на тај начин: 
једно „главно“ место, ком остали доприносе.

С тим што је и тада гит у предности, јер свако може у локалу да чачка 
штагод хоће (и да то убележи у своју локалну базу са изменама, за 
разлику од цвса и свна који ово потоње не омогућују!), а затим осталима 
објави само оно што сматра да је крајњи резултат. 

Гитов модел према томе може само мање да шкрипи од цвсовог, а мој је 
утисак да шкрипи много мање и услед осталих погодности.

Највећи проблем за субверзију (или цвс, свеједно) је што је направљена 
централизовано.  Тако да, сваку измену, што добру што лошу, виде сви.  
Тако да рецимо, ако нешто случајно погрешно пошаљем Мозили од превода, 
појави се неко и почне да ми затупљује како им свима подмећем клинце у 
точкове. 

Колико синоћ сам *случајно* послао неке додатне преводе које сам радио, 
после објаве да је главно складиште замрзнуто.  Наравно да су сви одмах 
хтели да ме ставе у топ јер сам им свима променио структуру датотека 
које треба да уђу у дистрибуцију.  А зашто сам послао?  Зато што сам 
хтео просто да забележим докле сам стао у превођењу; заборавио сам да у 
цвсу то аутоматски значи измену централног складишта.  Даље, ако хоћу 
рецимо да одем да седим на ливади и нешто преводим, ако користим свн, не 
могу да запамтим међуиздања јер немам контакт са главним сервером.  
Помоћу гита се све ово врло једноставно избегава.

> Концептуално, ако свако стапа од сваког, онда упадамо у ону n*(n-1)/2
> сложеност комуникације :) Нешто сам побркао, или се ова сложеност може
> игнорисати за почетак? (Море, ја се све нешто штимао да се оно твоје машинче
> прогласи за тренутну главну ризницу :)
>   
Штос је што обично не морају сви да скидају од свих.  Ако се 
комуникација добро уреди, број веза може да падне на n-1 (када је 
комуникациона структура дрво), или на нешто слично што има мали број 
грана.  У пракси: свако се синхронизује са 2-3 најближа сарадника. 
Последица је да комуникациона структура има број грана пропорционалан 
броју људи, а не квадрату броја људи како ти претпостављаш и то је ваљда 
боље.  Плус, ако неко од њих отпадне, оде на одмор, одлучи да се бави 
узгојем ћурки, комуникација са осталима се не прекида.

Довољно је да само неки од активних ставе своје ризнице (океј, прихватам 
термин) да буду јавно доступне и — свако може да се укачи на њих, прати 
развој и доприноси.  Ту може неку улогу да преузме Фарма (горепоменуто 
машинче) , али ни у ком случају не мора да буде главна.

Они који немају директан приступ и даље могу да шаљу закрпе поштом.  У 
случају свна морам да се давим са отварањем налога на рачунару који и 
тако једва подноси терет овог што сам му досад ставио, а ако случајно 
цркне хард диск на том рачунару, оде цела ствар у неповрат (тојест, до 
последњег бекапа).  гитом се опет и то избегава, јер ако нешто цркне, 
велика је вероватноћа да неко негде има умножак тог истог.

Ко скида од кога и шта, то већ гит не уређује, то људи морају да се 
договоре.  Начелно, свако је одговоран за своју ризницу.  Мени је 
конкретно потребно да моја ризница буде квалитетна тако да ћу да се 
потрудим да је одржавам и да добро изаберем од кога ћу шта да укр... 
одн. преузмем.   Постоје и други аранжмани, али о том потом.

Мана целог овог приступа је што ће преводиоци морати да се натерају да 
науче још један алат и методологију рада.  Али корист која се нуди ем 
оправдава труд, ем сам убеђен да сваки занатлија треба да зна алат да би 
могао да ради.  Ко што столар мора да зна како се користи чекић да би 
могао да буде добар столар, тако и преводилац (рачунарских програма) 
мора да користи гит. (убеђен сам да би и обичним преводиоцима контрола 
верзија јако добро дошла, али воле људи ворд и бинарне формате па то ти је.)
> Док скрипту иначе довршим, тај ће излаз бити најлакши. А да грунемо опис
> појма у msgctxt; или само идентификатор?
>   
Штагод.
> технички појма немам око поштанских листа, па ако уме, осевапио би се да
> отвори једну на неком поузданом месту :) А потом да „свако своје“ упути да
Технички је најлакше да се листа отвори на неком јавном сервису, јер 
тако не морамо да их одржавамо, већ то други раде за нас. Пробао сам 
разне сервисе, и разне могућности (сорсфорџ: архива час ради час не 
ради; на подршку за УТФ8 смо оседели чекајући; наше писмо: све ко 
подмазано, осим кад наиђу шиптарски хакери, провале на налог преко неке 
рупе у једном од понуђених сервиса и све побришу; вокабулар: 
приступачно, али мора да се чека да се учитају гломазне хтмл стране и не 
могу на миру да пишем поруке и чувам их на рачунару; јаху: они кад буду 
подржали УТФ8 селим се на Марс.).

Не волим форуме, али реално на Вокабулару тече квалитетна дискусија на 
језичке теме, па би иако је сучеље инфериорно у односу на листе, могли 
да размотрите да привирите тамо.

ф